Živimo u vremenu kada nam je najpotrebnija psihoterapija, a ona je u istom tom vremenu tabu tema i nešto o čemu se tiho priča. Osoba sam koja voli sklad i harmoniju oko sebe, pozitivne ljude i pozitivne energije, dok me negativnost i isfrustriranost ljudi čini nervoznom. U jednom periodu svog života sam osjetila da postajem isfrustrirana poslom koji me sve manje sretnom činio, ljudima koji mi crpe energiju, manjkom vremena za posvećenost sebi. Ne želeći da ja budem osoba koja stvara nervozu drugima, odlučim da bez zadrške pronađem psihoterapeuta koji bi mi mogao pomoći da te svoje “demone” izbacim iz glave i da na život i sve ono čime me je on nagradio gledam zadovoljno, zahvalno i sa ponosom. I tu nastupa moja terapeutkinja Vahida. Osoba čiji ću rad, pristup klijentu, metode rada i pozitivian duh veličati i hvaliti na svakom koraku. Naš prvi telefonski razgovor u kojem sam zakazala termin za prvu psihoterapiju je već terapijski djelovao na mene. Ta žena ima neku toplinu u glasu koja je meni bila okidač i potvrda da sam izabrala pravu osobu koja će se skupa sa mnom baviti stvarima koje me muče. Svaki moj dolazak na psihoterapiju je rađao novu mene. Vahida je svojim pažljivim slušanjem i postavljanjem pravih pitanja iz mene “izvlačila” stvari radi kojih i nisam došla tu, ali koje će se kasnije ispostaviti uzročnim za cijelo moje stanje i ključnim za moje psihičko ozdravljenje. Iskreno suočenje sa samim sobom je najteže, ali je jedini način da budemo dobro. Doći do one dubine sebe odakle sva naša nesigurnost, negativnost, frustracija i nezadovoljstvo kreće je teško također, ali je lakše uz osobu koja nas svojim pristupom dovede do tog nivoa, suoči nas sa njim i dozvoli nam da sami dođemo do zaključka koji će nas nagnuti da mijenjamo sebe jer samo mijenjajući sebe možemo da mijenjamo i okolnosti oko sebe. A ako me pitate kako ovo znam, znam, jer me aučila moja terapeutkinja Vahida. Hvala joj.